Sveti Sava

Sava je pošao na dugo putovanje u Srbiju sa Simeonovim moštima i u pratnji grupe hilandarskih kaluđera najverovatnije u zimu 1206/07. godine. Početkom 1207. Nemanjina tri sina sahranila su njegove posmrtne ostatke u grobnicu koju je pripremio u svojoj zadužbini Studenici, a Sava je sačinio službu u njegovu čast. Najverovatnije je Simeon tu ubrzo bio i kanonizovan. Nedugo zatim, Sava je postavljen za igumana Studenice. Pošto je imao zvanje arhimandrita Sava je bio najviše negrčko svešteno lice u Srbiji. Za Studenicu je napisao tipik koji je zapravo predstavljao nešto izmenjeni Hilandarski tipik. Po Domentijanovim rečima, Sava je u Srbiju preneo sve uzore svetogorskog manastirskog života, to jest, osnivao je manastire, lavre i isposnice. Tada je otpočeo i Savin ktitorski rad u Srbiji. Zajedno sa bratom Stefanom otpočeo je radove na podizanju Žiče. Za vreme svog boravka u Studenici, Sava je pored službe napisao i opširno Simeonovo žitije koje predstavlja istaknuto delo srpske srednjovekovne književnosti.

Kao iguman najznačajnijeg manastira u Srbiji Sava je morao da se uključi i u državničke poslove. Po upustvima brata Stefana učestvovao je u dvema diplomatskim misijama. Prva, u kojoj je trebalo da pregovara sa Strezom, bugarskim velikašem10, završila se neuspešno. Mnogo značajniju diplomatsku misiju Sava je obavio kada je 1220. godine Srbiji zapretila velika opasnost od ugarskog kralja Andrije II. Tada je Sava veštom diplomatijom uspeo da ugarskog kralja pretvori od srpskog neprijatelja u prijatelja. Domentijan i Teodosije objašnjavaju uspeh ove misije Savinim čudotvornim moćima.

 

 

" I dođoh sa časnim moštima u Hvosno.

Kada je saznao vladalac sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, skupiše svetitelja i jereje i igumane sa mnogim monasima i sa boljarima svim, sa radošću radujući se i veseljem veseleći se. Došavši sa velikom čašću uzeše mošti gospodina Simeona, pesmama duhovnim blagodareći Boga. Jer kao što prekrasni Josif uze iz Egipta telo oca svoga Jakova i prenese ga u zemlju obećanu, tako i ovi bogoljubivi i blagoobrazni, sinovi njegovi sa svom državom primiše ga, radošću radujući se i veseljem veseleći se, sami noseći prečasno telo oca svoga, i sa velikom počašću položiše ga u ovoj svetoj crkvi, u određeni mu grob, koji blaženi ranije sam sebi beše načinio. A ovo se dogodi meseca februara u 19. dan."

Sveti Sava. Žitije svetog Simeona Nemanje.

(Dolazak sv. Save u Srbiju s moštima sv. Simeona)